Đorđe Balašević piosenki

Joj, da je meni da za čarobnjaka izučim, cilinder nabavim i zabavim se so tom magijom. Iz rukava bele zecove da izručim, a tebe mlatnem štapićom, onako, k’o oklagijom. E, kada nećeš mirnim putom dobićeš čarobnim prutom, da se sludiš i već jednom zaljubiš. Ka...

Ako kročiš u čivutski vrt, na sedmo koleno čini će pasti… I, ko da nema drugih bašti… Di sve pupi i sve šljašti… Di na miru možeš šeboj i božure krasti… Moja nesretna mati… Htela me spasti… Savetom finim… Al morala je dotad znati… Da ne sme kasti… Šta da ne či...

Sumoran i nem, jablan gromom razvaljen Zagledan u čašu preduboku Bio mi je stran i naizgled normalan Al tad mu spazih odraz meseca u oku On me oslovi : Pa, kako idu poslovi? Ma idu, progunđah, u vražjeg vraga… Nato on planu naprasno… Odmeri me sablasno: Nem...

U Bačkoj Palanci bila je igranka Ma lažem, ordinarna pijanka Samo smo brljali Kako smo starili sve smo surovije tezgarili Posle se kajali, sve šatro čudili Dokle smo stigli i kraj kojih smo se krokodila budili Nešto pre fajrunta prišla mi tipčina S onim hitler...

Čim došla je i prošla meni pade na um: Hej, to je moj par! I prvi put je vidim, ali poznajem nju, sasvim lucidna stvar. Gde je to živela? Gde se to skrivala? Što je nisam video pre? Koga je ljubila, koga je snivala? Nekakve folere – mrzim ih sve! Poručuje ka...

Odlutaš ponekad i sanjam sam Priznajem, ne ide, Ali pokušavam, i uvek dođe d-mol Spusti se ko lopov po žicama Ruke mi napuni tvojim sitnicama I teško prođe sve to Jedan d-mol me dobije kako odeš ti U sobi je glupi d-mol Uvek sazna kad je to Uhvati me čvrsto i...

Pogledom je dala punomoć da joj utučem dosadu. Bio sam negde vizavi planete, sam u dubokom ofsajdu. O slatkom vinu mladosti začas smo priču sklopili, ispade da smo prosuli daleko više neg’ što smo popili. Vrtela je isti stari film, samo u svojoj režiji. Eh, g...

Mi smo bar imali stare gitare… poneki bedž na reverima… Glupo bi zvučalo >Je-Je!Al zastavu šezdesetih vezle su gramofonske igle I put od žute cigle prostro se pred nas Mi smo bar imali razne Če Gevare… o-o, i veće prevare… To mladost spiri u dahu kao šećer...

Nosila je jelek svileni kao u pesmi narodnoj i krstic, znak na lancicu da nekog ceka navodno O to su bili svatovi sve kiceni i zlaceni a mi smo bolje svirali neg' sto smo bili placeni al' dobro, sad Nosio sam sal od kasmira i prsluk protkan tajnama...

Vrteli se točkovi mog bicikla. Gde god je stao taj rulet beše premija. Smakla se o stepenik njena štikla. Nekad su pogledi bili čista hemija. Dobro je počela nedelja, poslednje pripreme za maturu. Virili smo u daljine puni nade… Preko gimnazijskog bedema, k’...

Da se ne lažemo, nije to bio neki most Od onih podignutih da bi se na njih gledalo Ne… pre je bio od onih podignutih da bi se sa njih gledalo I pod njima prvi put poljubilo Ali… ponekad ga je Ona prelazila svojim uobraženim kadetskim korakom A mesečina se kao...

You must be carefull, my compadre, you must be very carefull if you going south, becouse in mountain Siera Madre is very best for you to shut your dirty mouth. O, there are banditos mucco danger, they want your money and your horse. You are a gringo, I mean,...

Njenog brata znao sam tako… iz čuvernja… Nisam puno mario za te Dođoše Vukla se ko kornjača jedna jesen lenja Spori dani davno prođoše Pretio je da će on na put da mi stane I da mu se sestre okanem. A mi smo samo šetali… i pomalo kisli… Dobro sam se nagled’o...

Drago mi je zbog mog starog, što sam bez škole, krenuo od dole i post’o car. Dobro se sećam, posle zvuka poslednjeg zvona, trk od škole do stadiona. Bio sam sretan. Tačno pamtim dan, trening prvi, i: “Mali ima fudbal u krvi”. I onda: “Trči” , i onda: “Lezi”...

Snio sam noćas nikad prežaljenu stvar Mog drvenog konjića Kanap i zvuk točkića Vrbice zvon Za mnom verni Sančo moj U pohodu na Nespokoj Snio sam još i svoju prvu tamburu Kako ko noćna dama Iz južnog Amsterdama Iz izloga… mene klinca zavodi Na smrtne grehe nav...

Na bogojavljensku noć… Peku se kesteni, lome se pogače, a venac smokava i praporci se pokače U prednjoj sobi moga baće… To je već navike moć Bez slova poziva, društvo se sastalo pod istom ikonom, Za crnim švapskim astalom što pamti svadbe i daće Redak sam gost...

Pred zoru je sa njine strane obično muk… Pod velom magle zvecka osmi kozački puk… I svu noć mi inje kamuflira šinjel uz polegli brest… U inat ću i ovo pismo poslati… Znam: “ime i adresa nisu poznati”… Dok tikvan-poštar ne skonta ko to čeka sa fronta… Kakvu dob...

I mi smo vaši i vi ste naši, crveno-beli! Na Marakani ili na strani. Eo, eo, zvezda! Istok i zapad zovu u napad, crveno-beli! Sever se puši, zvezda sve ruši. Eo, eo, zvezda! Zvezdo, zvezdana, naša pesma ori, Mi smo majstori, mi smo šampioni. Zvezdo, zvezdan...

U mog babe para mlogo, hej! Da izbrojiš ne bi mogo sve. Pa se selom pripoveda da smo prave lole, ma, zavidi nam neki sitan svet. Ume život biti tmuran kad gledaš od dole, Ma budi zato sivi soko, pa se vini u visoko… hej, hej, hej, hej, heej! Hej, haj baš nas...

Jednog leta, s kraja sveta, vozio sam putem sivim. ja sam putnik, od tog živim. Samo je podigla taj prstić svoj i ja sam stao, otvorio njoj. Ona je anđeo bila, sa greškom – bez krila, moj san, moja Ilona, još se sećam tvog imena, sretna i sama, sva u bajkama...