Vasilisa piosenki

Kasaba sa neba gledala, na zemlju se spustila. Prizrenka mlada plakala, i bistru reku pitala: Bistrice, reko izvorska, gde mi je kuća Ljeviška? Kaljaja sa brda kanula, i mladu momu umila, i njojzi zborila. Devojče mlado, andjelče, evo ti puta tvoj...

Rasti, rasti moj zeleni bore, da se penjem tebe u vrhove, pa da gledam dole niz drumowe. Pokraj druma zeleni se trava, tu mi dragi na dušeku spava.